Biografija

Iza misteroznog imena Donna Ares, krije se ozbiljna i nežna Azra, žena koja cini sve da ostavi utisak cvrste, tvrde i borbene osobe...

Donna Ares: Estradno ime mi je dao Boris Šuput, poznati hrvatski menadžer, još '97. godine. Moje ime Azra je lepo, ali s obzirom da je bilo još pevacica sa tim imenom, pa da se ljudi ne bi pitali: Koja Azra?, moj kum je predložio da budem Donna Ares. Dopalo mi se i prihvatila sam. Donna Ares je spoj žene i grckog boga rata. A moje je da se ponašam u skladu sa imenom!

Kako ste poceli da pevate?

Donna Ares: Ušla sam u svet muzike kao dete. Kad se neko rodi uz klavir, neminovno je i logicno da rano prosvira. Trebalo je da budem pijanista, ali rat je sve poremetio... Rodena sam u Bihacu, prvog januara, pre 28 godina. Prvi album sam snimila '98., "Ti me više ne voliš". Nekoliko pesama sa ovog albuma su postali hitovi u Bosni i Hercegovini. Ali, putevi prema drugim tržištima su bili blokirani i zbog medijske blokade, pesme se nisu cule dalje.

Jeste li prvencem bili razocarani?

Donna Ares: Nisam! Desilo se sve ono što sam ocekivala, cak je uspeh prvenca prevazišao sva moja ocekivanja. Bila sam oduševljena, presrecna... Onda sam krenula da radim sa drugim pevacima, nizali su se uspesi, pesme koje sam pisala i pevala postajali su hitovi. Recimo, ponudila sam Halidu "Sviraj nešto narodno", on je prihvatio i pesma je postala hit...

Cime se izdvajate iz mora pevacica?

Donna Ares: Po mnogim stvarima... Recimo, jedina sam žena na estradi koja svira klavijature! Ja sam multimedijalna licnost – radim graficki dizajn, spotove... Nisam folk pevacica, moja muzika je nešto izmedu folka i popa. Muziku, pre svega, doživljavam kao moju najvecu ljubav. Estrada je nešto sasvim drugo, ali i to prihvatam... Radim ono što volim i uživam u tome.

Da li vam je lakše da konponujete ili da pevate i šta je unosnije – biti kompozitor ili pevacica?

Donna Ares: Meni je sve podjednako lako jer je sve to muzika. Dajem pesme kolegama (uvek su to kompletne kompozicije – muzika i tekst) ali ih rado i sama pevam. Nedavno sam uradila duet sa Šerifom Konjevicem... Kompletno sam posvecena muzici. Spadam u grupu malobrojnih koji smatraju da je rad osnova svega. Vežbam osam sati dnevno i ne cekam da mi uspeh padne sa plafona kao mnogi! Nisam gotovan, ne jurim sponzore. Želim da u muzici ostavim traga. Lako je postati, pa nestati, a teško je opstati i ostati.

Šta vam na estradi smeta?

Donna Ares: Smeta mi što ima mnogo istih ili slicnih pevaca i istih takvih pesama. Mnogo je ponavljanja, kopiranja i neveštih krada u muzici. Smetaju mi glupa, nepisana pravila. Jedno od njih je da za svaki nastup moramo imati drugaciju garderobu. To je nepotrebno, skupo... Bilo bi sjajno da ceo album promovišemo u istoj garderobi. Tako bismo, koliko-toliko, stekli nekakav identitet i publika bi nas raspoznavala! Smeta mi što se muzikom bave ljudi koji sa muzikom veze nemaju. Bolje im je bilo da su završili neku školu...

Gde živite?

Donna Ares: U Duisburgu, Bihacu, Sarajevu...

Zašto ste nedavno promenili imdž?

Donna Ares: Zato što sam poslušala svoju frizerku koja je insistirala da promenim boju kose. Prihvatila sam to teška srca jer sam zakleta plavuša. Ali, zarekla sam se da boju kose necu menjati bar sledecih nedelju dana...